Zbog rata u Iranu raste potražnja za solarnim sistemima u Evropi

Potražnja za krovnim solarnim sistemima širom Evrope naglo je porasla od početka rata u Iranu, jer domaćinstva “žure” da se zaštite od naglog rasta cijena električne energije izazvanog najgorim globalnim poremećajem u energetici u istoriji, piše Rojters.

Sukob je snažno “pogurao” cijene nafte, gasa i struje naviše, pogađajući i kompanije i domaćinstva, i ubrzavajući napore da se pronađu jeftinije alternative i smanji izloženost nestabilnim energetskim tržištima, piše Rojters.

Solarna energija je jedna od tih opcija, pri čemu je potražnja među vlasnicima kuća više nego udvostručena kod nekih aktera u industriji od početka rata krajem februara, prema intervjuima sa više desetina prodavaca energetske opreme i sa kompanijama za obnovljive izvore u Njemačkoj, Britaniji i Holandiji.

To je pravovremeni podsticaj za tehnologiju koja čini oko trećine ukupnog energetskog kapaciteta Evrope, ali je prošle godine prvi put, u gotovo deceniji, zabeležila usporavanje postavljanja novih instalacija.

U industriji tvrde da Evropa i dalje mora učiniti mnogo više kako bi smanjila zavisnost od uvoza nafte i gasa.

„Rat je samo razotkrio problem koji postoji sve vrijeme: energetsku zavisnost“, rekao je Janik Nolden, suosnivač njemačkog privatnog trgovca solarnom opremom Solarhandel24, dodajući da su evropske vlade „ulazile u zamku“.

Troškovi energije u Evropi porasli su od početka rata u Iranu krajem februara, ali su se smanjili u martu.

Evropske cijene su rasle brže nego u drugim regionima, uključujući Sjedinjene Države.

“Ovo je pitanje evropske otpornosti”

Solarhandel24 je saopštio da je neto prodaja u martu više nego utrostručena na skoro 70 miliona eura (82 miliona dolara) u odnosu na godinu ranije, a očekuje se da će ovog mjeseca ponovo biti utrostručena na čak 60 miliona eura.

Kompanija planira da poveća broj zaposlenih za oko 85 ljudi, odnosno za približno trećinu, kako bi odgovorila na potražnju.

Kako bi obezbedila snabdijevanje, Solarhandel24 je posljednjih nedjelja nabavila oko pola miliona solarnih panela – što je skupa odluka, rekao je Nolden, ali smatra je opravdanom, s obzirom na potencijal rasta neto prodaje na oko 400 miliona eura u 2026. godini, sa oko 250 miliona prošle godine.

Sličan trend bilježi i njemački Enpal.

Ova energetska kompanija saopštila je da su porudžbine u martu porasle za 30 odsto na godišnjem nivou, na 130 miliona eura, dok je april na putu da zabilježi rast od 33 odsto na oko 120 miliona eura, zahvaljujući instalacijama solarnih sistema na krovovima.

„Ovo je pitanje evropske otpornosti“, rekao je izvršni direktor i osnivač Enpala Mario Kohle.

„Ovaj trend vidimo i u sektoru odbrane. Kao što Evropa mora biti sposobna da se brani, tako mora biti sposobna i da sama obezbijedi svoju energije”, kazao je.

Finansijski podaci Solarhandel24 i Enpala ranije nijesu bili objavljeni.

Iako objedinjeni podaci o instalacijama za Evropu još nijesu dostupni, industrijska udruženja u Njemačkoj i Holandiji potvrdila su rast potražnje od početka rata.

Izvršni direktori navode da se vlasnici kuća sve češće odlučuju za kompletne sisteme koji kombinuju solarne panele – od kojih se gotovo 90 odsto isporučuje iz Kine – sa baterijama i zidnim punjačima za električna vozila, što omogućava skladištenje viška energije i njeno kasnije korišćenje.

Ovaj trend takođe podiže potražnju za tehnologijama skladištenja energije, za koje Vijnand van Huf iz Holland Solar kaže da bilježe rast od 40 odsto do 50 odsto.

„Ovo se ne može objasniti isključivo sezonskim faktorima“, rekao je Filip Ton iz E.ON-a, najvećeg evropskog operatora energetskih mreža, koji takođe prodaje solarne sisteme za krovove.

Kako je naveo, zahtjevi kupaca su se gotovo udvostručili na godišnjem nivou.

Strukturna promjena?

Neki rukovodioci ukazuju i na predstojeće izmene njemačkog zakona o obnovljivoj energiji kao dodatni pokretač potražnje za krovnim instalacijama, koje obično koštaju između 10.000 i 20.000 eura za prosječno porodično domaćinstvo.

Ovaj rast izazvan ratom dolazi nakon što je tempo novih solarnih instalacija u Evropi usporio 2025. godine, prema industrijskoj organizaciji SolarPower Europe, pri čemu je slaba potražnja u sektoru domaćinstava bila ključni faktor nakon ukidanja podsticajnih šema.

Solarna energija u Evropi

Evropsko solarno tržište se prošle godine blago smanjilo, pri čemu su krovne instalacije činile samo 14 odsto novih instalacija, što je upola manje nego 2021. godine.

Akcije kompanije SMA Solar, trećeg najvećeg proizvođača solarnih invertora na svijetu i jednog od rijetkih preostalih evropskih proizvođača opreme, porasle su oko 50 odsto od početka rata. Kompanija je takođe prijavila rast potražnje.

„Porast potražnje vidimo kao strukturnu promjenu koju trenutni geopolitički događaji ubrzavaju, a ne stvaraju“, rekao je Ed Janvrin, koji vodi poslovanje sa solarnom energijom i grijanjem u britanskom OVO Energy, dodajući da je prodaja u aprilu bila oko 10 puta veća nego godinu ranije.

Kineski proizvođači solarne opreme, međutim, kažu da bilo kakav rast globalne potražnje povezan sa ratom vjerovatno neće značajno ublažiti višak kapaciteta u sektoru, jer samo Kina ima dovoljno proizvodnih kapaciteta da gotovo dvostruko zadovolji očekivanu globalnu potražnju ove godine.

Ipak, ovaj skok pokazuje koliko geopolitički šokovi mogu brzo promijeniti vrednovanje obnovljivih izvora, rekao je Janik Šal, suosnivač njemačke kompanije za obnovljive izvore 1Komma5Grad, napominjući da je potražnja za solarnom energijom tokom energetske krize 2022. bila još jača.

„Ponavljajuće energetske krize potvrđuju da je sektor obnovljivih izvora u pravu“, navodi on.