Iran dobija pristup fondu od 300 milijardi dolara

Rojters piše da će sredstva za privatni investicioni fond obezbijediti kompanije iz Azije, zalivskih zemalja i SAD, a više od polovine novca već je obezbijeđeno; fond bi bio aktiviran tek nakon konačnog sporazuma Vašingtona i Teherana

Privatni fond od 300 milijardi dolara, osmišljen da podstakne ulaganja u Iran, predviđen je okvirnim sporazumom SAD i Irana, a više od polovine tog iznosa već je obezbijeđeno, rekao je Rojtersu izvor neposredno upoznat sa sporazumom.

Fond je osmišljen tako da objema stranama pruži ekonomski podsticaj da zaključe konačni sporazum, rekao je izvor, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer plan još nije objavljen, dok se Vašington i Teheran pripremaju da ga potpišu u petak.

Američki i iranski zvaničnici saopštili su u nedjelju da su se dogovorili o okviru za okončanje rata, koji je počeo kada su američke i izraelske snage napale Iran 28. februara, zaustavljanje američke blokade Irana i ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, ključne rute za snabdijevanje svjetskim naftom i gasom.

Novi fond je privatni investicioni instrument, a ne program obnove ili reparacija, i neće uključivati državni novac niti grantove, rekao je izvor, dodajući da su kompanije iz SAD, zalivskih arapskih država, Azije, Južne Amerike i Afrike pristale da obezbijede finansiranje.

Obećana ulaganja obuhvataju energetiku, logistiku, proizvodnju i transport, rekao je izvor.

Visoki iranski izvor rekao je za Rojters da je Teheran prvobitno tražio 400 milijardi dolara kao nadoknadu za ratnu štetu od SAD, ali da je Vašington poručio da to neće obezbijediti.

Tada se pojavila ideja o fondu, koji bi trebalo da se zove Fond za obnovu i razvoj.

Predviđeni mehanizam podrazumijeva da regionalne zemlje doprinose na različite načine, rekao je iranski izvor. To uključuje obezbjeđivanje zajmova, uspostavljanje kreditnih linija ili direktno finansiranje obnove lokacija oštećenih u ratu, uključujući objekte poput kompleksa Mobarakeh Steel, rafinerija, aerodroma i, šire, infrastrukture pogođene sukobom.

Iran, jedna od najvećih ekonomija Bliskog istoka, u protekle četiri decenije gotovo da nije privukao značajnije strane direktne investicije, jer je nizom američkih i međunarodnih sankcija bio odsječen od globalnih tržišta kapitala.

Zemlja ima druge najveće dokazane rezerve prirodnog gasa na svijetu i četvrte najveće dokazane rezerve nafte.

Izvor je među kompanijama koje su preuzele obaveze naveo firme iz Južne Koreje, Japana, Singapura, Malezije i SAD, ali je odbio da dostavi potpun spisak

Takođe ima mlado, obrazovano stanovništvo od više od 92 miliona ljudi, raznovrsnu industrijsku bazu i značajan neiskorišćeni potencijal u sektorima od petrohemije i rudarstva do turizma i poljoprivrede.

Investicioni fond je u potpunosti odvojen od paralelnog pregovaračkog procesa o ukidanju američkih sankcija i oslobađanju iranske državne imovine zamrznute u inostranstvu, rekao je izvor, opisujući ta dva mehanizma kao zasebne finansijske instrumente sa različitim ciljevima i rokovima.

Fond neće biti uspostavljen niti će početi da funkcioniše dok ne bude postignut konačan i zadovoljavajući sporazum. Memorandum o razumijevanju, nakon potpisivanja, trebalo bi da definiše proces tokom narednih 60 dana.

„Biće formiran tek kada konačni sporazum bude potpisan“, rekao je izvor. „Tokom tih 60 dana upravljači fondom radiće sa Irancima i investitorima na planiranju projekata i određivanju njihovog obima.“

Ministarstvo spoljnih poslova Irana i Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana, koji je pomogao u posredovanju oko sporazuma o investicionom fondu, nijesu odmah odgovorili na zahtjeve za komentar.

Portparolka Bijele kuće uputila je na intervju koji je potpredsjednik Džej Di Vens dao za CBS u ponedjeljak, u kojem je rekao da bi Iran mogao da dobije pristup fondu za obnovu vrijednom 300 milijardi dolara, iza kojeg stoje zalivske države, ukoliko bude poštovao sporazum sa Vašingtonom. To uključuje demontiranje nuklearnog programa, uklanjanje zaliha obogaćenog materijala i prihvatanje strogog režima inspekcija i sprovođenja obaveza.

Izvor nije želio da kaže kako će fond biti organizovan niti ko će njime upravljati, navodeći da ključni detalji tek treba da budu usaglašeni.

Izvor je među kompanijama koje su preuzele obaveze naveo firme iz Južne Koreje, Japana, Singapura, Malezije i SAD, ali je odbio da dostavi potpun spisak.

Šezdesetodnevni memorandum predstavlja okvir, a ne konačni sporazum, pa se očekuje da će američki i iranski pregovarači tokom tog perioda raditi na više kolosijeka koji obuhvataju nuklearna pitanja, sankcije i regionalnu bezbjednost.