EU na udaru oštrih kritika zbog planova da ugosti talibane u Briselu

Aktivisti za ljudska prava i poslanici Evropskog parlamenta kažu da bi sastanak normalizovao režim koji briše žene iz javnog života

Zvaničnici Evropske unije suočavaju se s oštrim kritikama zbog planova da u utorak ugoste talibane u Briselu, pri čemu aktivisti za ljudska prava i poslanici Evropskog parlamenta upozoravaju da taj sastanak rizikuje da normalizuje režim koji je djevojčicama zabranio školovanje nakon šestog razreda i nastoji da izbriše žene iz javnog života, dok se među njegovim pripadnicima nalaze dvojica lidera optuženih za zločine protiv čovječnosti, prenosi Gardijan.

Belgijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedjeljak da je izdalo pet jednodnevnih viza talibanskoj delegaciji za prisustvo sastanku u Briselu. Izvori su za Gardijan rekli da se očekuje da sastanak bude održan u utorak.

Sastanak dolazi nekoliko sedmica nakon što je Komisija potvrdila da od januara razgovara s talibanima o tome kako povećati broj deportacija avganistanskih migranata.

Spremnost zvaničnika EU da sarađuju s talibanima — koji su 2024. zabranili ženama da govore ili pokazuju lice izvan svojih domova — u oštroj je suprotnosti s porukama Evropskog parlamenta, u kojem su poslanici više puta podržali rezolucije kojima se osuđuje režim, rekao je socijalistički poslanik Huan Fernando Lopes Agilar.

„Zgrožen sam“, rekao je. „To je apsolutno nečuveno i potpuni gubitak vjere i kredibiliteta Evropske unije da može da primjenjuje takve dvostruke standarde.“

Za dvojicom visokih talibanskih lidera izdate su potjernice Međunarodnog krivičnog suda, koji ih tereti za zločine protiv čovječnosti zbog progona žena i djevojčica. EU je uvela sankcije protiv više osoba povezanih s režimom.

U maju je portparol Evropske komisije rekao da je sastanak s talibanima koordinisan sa Švedskom, nakon što je 20 država članica zatražilo konkretne puteve za deportaciju Avganistanaca bez dozvole za boravak ili onih koji se smatraju bezbjednosnim rizikom. Razgovori će biti usmjereni na to kako vratiti one koji „predstavljaju bezbjednosnu prijetnju“ za EU, rekao je portparol.

Lopes Agilar odbacio je to obrazloženje, optužujući EU da dopušta krajnjoj desnici i njenoj retorici o migraciji da određuju dnevni red. „Zajedno nas je 450 miliona. Nema razloga za paniku kada govorite o određenom broju migranata koji bježe od očaja ili nedostatka prilika. A kamoli od progona, što je osnov da traže međunarodnu zaštitu“, rekao je. „Migracija nije prijetnja, pa ni kriza. Ona je stalna činjenica istorije čovječanstva.“

Otkako su se talibani vratili na vlast 2021, stotine hiljada Avganistanaca zatražile su azil u Evropi. Širom kontinenta, životi koje su izgradili postaju sve nesigurniji kako se zaoštrava diskurs o migraciji, dok su mnoge države članice EU, čini se, spremne da zanemare rizike deportacija u zemlju zahvaćenu humanitarnom i krizom ljudskih prava.

Oko 40 odsto stanovništva Avganistana pogođeno je glađu, prema podacima Međunarodnog komiteta za spasavanje. Položaj žena u toj zemlji posebno je težak, jer se suočavaju sa sistemskim preprekama u obrazovanju, zapošljavanju i zdravstvenoj zaštiti.

Lisa Oven, direktorka te organizacije za Avganistan, rekla je: „Deportovanje Avganistanaca nazad u zemlju u kojoj gotovo polovina stanovništva ne može da se prehrani nije migraciona politika; to je odluka koja može koštati života.“

Ista poruka ponovljena je u otvorenom pismu, u kojem su 83 avganistanske i međunarodne organizacije za ljudska prava izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog namjera EU. „Avganistan je trenutno jedno od najopasnijih mjesta na svijetu za žene, a prisilni povratak mnoge bi izložio progonu, nasilju i teškom uskraćivanju prava“, navodi se.

Iako EU tvrdi da sastanak ni na koji način ne predstavlja priznanje talibana, ono što se dešava je nešto mnogo gore, rekla je Šagofa Gafori iz briselskog Centra za evropske političke studije.

„Ono što Brisel umjesto toga nudi jeste nešto podmuklije: normalizacija“, napisala je Gafori ovog mjeseca. „A normalizacija ne zahtijeva potpisan sporazum. Ona se dešava postepeno, kroz izdavanje viza, ustupanje sala za sastanke i tiho zamjenjivanje principa transakcijom.“

U izvještaju UN objavljenom prošle godine utvrđeno je da su mnogi Avganistanci vraćeni u zemlju, većinom iz Pakistana i Irana, bili izloženi proizvoljnom hapšenju, pritvaranju, torturi i zlostavljanju od strane vlasti. Taj nalaz sugeriše da bi deportacije u Avganistan mogle prekršiti obavezu EU prema međunarodnom pravu da ne vraća ljude kojima prijeti progon ili mučenje.

Taj rizik postao je očigledan u čarter-letu, koordinisanom s Katarom, koji je iz Njemačke u avgustu 2024. odvezao 28 avganistanskih državljana, rekla je Gafori. „Kada avion sleti, nema kredibilnog nadzora, a izvještaji ukazuju da su povratnici bili pritvarani i ispitivani, dok je najmanje jedan kasnije ubijen“, rekla je. „Ako EU nastavi s deportacijama, radiće to uz puno znanje da će mnogi povratnici završiti u ćelijama za mučenje ili masovnim grobnicama.“

Vjeruje se da je Njemačka od avgusta 2024. deportovala više od 100 osoba, dok je Austrija takođe počela deportacije.

Iako Evropska komisija tvrdi da je saradnja s talibanima neophodna kako bi se osuđeni kriminalci vratili u Avganistan, Rešad Džalali, viši politički analitičar u Evropskom savjetu za izbjeglice i prognane, rekao je da bi to mogao biti samo početak. „Stvarni rizik je da bi, kada se deportacija normalizuje i obnovi između EU i de facto talibanskih vlasti, to otvorilo put za širu deportaciju Avganistanaca bez krivičnih presuda.“

Ranije ove godine, istraživački izvještaj njemačkog javnog servisa ZDF tvrdio je da su deportacije u Avganistan, iako su prioritet davale osobama osuđenim za krivična djela, obuhvatile i neoženjene avganistanske muškarce koji nijesu prekršili zakon.

Džalali je pozvao EU da umjesto toga sarađuje s međunarodnom zajednicom kako bi talibani bili pozvani na odgovornost. „Prioritet EU trebalo bi da bude zaštita Avganistanaca i odbrana međunarodnog prava, a ne stvaranje puteva koji rizikuju legitimizaciju jednog od najrepresivnijih režima na svijetu.“

Deportacije u Avganistan nijesu samo humanitarni neuspjeh, već i strateška greška, rekla je njemačka poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Hana Nojman na društvenim mrežama. „Ako Evropa vrati mlade avganistanske muškarce u siromaštvo i beznađe, mnogi će postati zavisni od jedinih struktura koje još nude sklonište i hranu: talibanskih mreža i medresa.“

Svaki povratak potencijalno ide u korist talibanima, rekla je. „Tako autoritarni sistemi održavaju vlast. Ne samo nasiljem, već zavisnošću, društvenom kontrolom i nametnutom lojalnošću“, navela je. „Deportovanjem ljudi u očaj, ne slabimo talibane. Rizikujemo da ojačamo upravo one strukture koje ih drže na vlasti.“