Evrovizija 2026: Između politike i mega-spektakla

U jubilarnoj 70. godini, takmičenje za pesmu Evrovizije se vraća u Beč. u grad koji predstavlja simbol kulture i različitosti. Ovo je treći put da je Beč domaćin: prvi put je to bilo 1967. a poslednji put 2015. kada je održan 60. jubilarni Eurosong.

Očekivanja su velika: Evrovizija bi trebalo da spaja i pošalje poruku otvorenosti. Slogan glasi „Ujedinjeni muzikom – (u) srcu Evrope“ (United By Music – (In) The Heart Of Europe).

Ipak, upravo to postaje izazov koji raste iz godine u godinu – paralelno sa političkim krizama koje pogađaju pojedine zemlje učesnice. Pesma Evrovizije 2026. u Beču se već mesecima nalazi u centru žestokih debata. Radi se o političkim tenzijama koje je sve teže ignorisati, uprkos tome što se godinama ponavlja da je ovo takmičenje apolitično.

Izrael u fokusu protesta

Kao i prethodnih godina, Izrael je posebno u fokusu. U kontekstu rata u Gazi, aktivisti i delovi kulturne scene ponovo su pozivali na isključenje ili bojkot zemlje. Nedavno je više od 1.000 umetnika potpisalo otvoreno pismo sa jasnom porukom: Nema Pesme Evrovizije dok god Izrael učestvuje. Među pristalicama inicijative „Nema muzike za genocid“ su međunarodne zvezde poput Pitera Gabrijela, grupe Masive atak, Rodžera Votersa, Maklemora i Brajana Ina.

Protiveći se tome, više od 1.000 članova industrije zabave, uključujući Helen Miren, Ejmi Šumer i Džina Simonsa, potpisali su krajem aprila otvoreno pismo proizraelske inicijative Kreativna zajednice za mir , u kojem su se zalagali za učešće Izraela. „Šokirani smo i razočarani što neki članovi industrije zabave pozivaju na isključenje Izraela iz takmičenja zbog njegovog odgovora na najveći masakr Jevreja od Holokausta“, navodi se u pismu.

Neki odlaze – neki se vraćaju

Evropska radiodifuzna unija (EBU) ostaje pri svojoj liniji da Izrael ne treba isključiti: takmičenje je udruženje javnih servisa, a ne vlada. Time Izrael ostaje deo Eurosonga.

Bečka policija očekuje akcije ometanja i blokade, naročito na dan finala. Za 16. maj su do sada prijavljene demonstracije sa oko 3.000 očekivanih učesnika iz propalestinskog okruženja, ali se pretpostavlja da će biti i drugih akcija. Očekuje se i dolazak demonstranata iz inostranstva.

Neke zemlje zbog učešća Izraela bojkotuju Eurosong – neće poslati učesnike i neće ga prenositi. To su Irska, Holandija, Slovenija, Island – i Španija, koja spada u „veliku petorku" odnosno najveće finansijere takmičenja. To se nikada ranije nije dogodilo.

Međutim, na Evroviziju se ove godine vraćaju Moldavija, Bugarska, Rumunija i Crna Gora.

Kritike na račun rumunske pesme

Pored geopolitičkih tema i rumunska pesma je izazvala diskusije. Pesma „Choke Me“ (otprilike: „Davi me“) pevačice Aleksandre Kapisanesku pokazuje „alarmantno nepoštovanje zdravlja i dobrobiti mladih žena", izjavila je jedna profesorka prava za Gardijan.

Kapisanesku, između ostalog, peva: „Sve što mi treba je tvoja ljubav, želim da me davi“. Nakon optužbi za veličanje nasilja, pevačica je na Reditu objasnila da je „Choke Me“ metafora za pritisak i unutrašnje strahove koje čovek sam sebi nameće; naslov i refren ne treba shvatiti bukvalno.

Reakcije pokazuju koliko je okruženje postalo osetljivo. Ono što bi ranije prošlo kao ekscentrična inscenacija, danas se detaljno analizira i interpretira. Ipak, prašina oko pesme se u međuvremenu slegla – prve probe su završene, a spektakl počinje za nekoliko dana.

Ukrajina: Veza s Nemačkom

Ukrajinska pevačica Viktorija Leleka nastupa sa pesmom koja je nastala u Berlinu i koja mešavinom etno-popa i mjuzikla želi da osvoji srca fanova.

Ukrajina spada u najuspešnije zemlje takmičenja i skoro uvek važi za favorita, a poslednji put je pobedila 2022. godine sa grupom Kalush Orchestra i pesmom „Stefanija“.

U vremenima političkih tenzija, doprinos Leleke pod nazivom „Ridnym“ prati se sa posebnom pažnjom. Pesma opisuje unutrašnju transformaciju, suočavanje sa strahom i snagu da se pronađe nada čak i u bezizlaznim situacijama.

Favoriti i trendovi

Muzički se nazire tipična evrovizijska godina: velike emocije, snažna scenografija i uvek prisutan, plesni i eksplozivni elektropop.

Pored uobičajenih favorita kao što su Švedska, Italija ili Francuska, proteklih dana se izdvojio novi favorit: Grčka šalje umetnika Akilasa sa pesmom „Ferto“ („Daj ovamo!“) Reč je o energičnoj tehno numeri koja govori o beskonačnom konzumerizmu. Ova pesma sve bolje se kotira na kladionicama, a da li će se biti uspešna, pokazaće prvo polufinale u utorak (12. maj), kada će Akilas pesmu izvesti uživo.

Finska, sa pop-klasičnim duom Linda Lampenijus i Pete Parkonen, takođe nastupa u prvom polufinalu i njih dvoje takođe mogu računati na dobre šanse za pobedu.

Kako stoje Srbija, Hrvatska i Crna Gora?

Srbiju u Beču predstavlja hard-rok grupa Lavina sa pesmom „Kraj mene“, Hrvatsku etno-pop grupa Lelek sa pesmom „Andromeda“, a Crnu Goru Tamara Živković sa pesmom „Nova Zora“.

Sve tri zemlje nastupaju u prvom, veoma jakom polufinalu 12. maja, sa ukupno 15 učesnika od kojih 10 idu dalje. Prema kladionicama sve tri zemlje imaju šanse da prođu u finale, međutim, kada je reč o ukupnom plasmanu, samo Hrvatska bi mogla se nađe u prvoj polovini tabele.

Austrija, kao domaćin i Nemačka kao članica „velike petorke“su tradicionalno direktni finalisti i nemaju priliku da se predstave u polufinalima. Za obe zemlje će se sve odlučivati u velikom finalu, u subotu, 16. maja.