Imidž Dubaija na najvećem testu do sada

Dubai je godinama gradio imidž oaze stabilnosti u nestabilnom regionu Bliskog istoka. Drugi najbogatiji emirat Ujedinjenih Arapskih Emirata pozicionirao se kao siguran finansijski centar u kojem su visokopozicionirani pojedinci mogli da ulažu kapital, vode poslove i dugoročno planiraju s osećajem sigurnosti.

Ali taj brižljivo građeni imidž poljuljan je ratom s Iranom. Iranski raketni i napadi dronovima na ciljeve u Zalivu prouzrokovali su snažan ekonomski šok – berze u Dubaiju i susednom Abu Dabiju u kratkom periodu izgubile su oko 120 milijardi dolara vrednosti. Istovremeno je i turizam potonuo: popunjenost hotela pala je na oko 20 odsto, u odnosu na uobičajenih 70 do 80 procenata, dok je avio-saobraćaj iz i prema aerodromu Dubai smanjen za gotovo dve trećine, prema podacima londonske analitičke kuće Capital Economics.

Iako su vazdušni saobraćaj, turizam i poslovni dolasci počeli da se oporavljaju nakon (privremenog) primirja, nekoliko novih napada dronovima bili su podsetnik da produžavanje sukoba Vašingtona i Teherana predstavlja sve veću pretnju reputaciji Dubaija kao globalnog poslovnog centra.

Status sigurnog utočišta pod upitnikom

Deo imućnih pojedinaca koji su Dubai prihvatili kao „igralište“ bogatih i slavnih sada preispituje da li je emirat zaista sigurno utočište kakvim se predstavljao. Mnogi su deo imovine već preusmerili u druga dva vodeća finansijska centra – Singapur i Švajcarsku.

Savetnici za upravljanje imovinom u obe zemlje izveštavaju o naglom porastu upita klijenata sa sedištem u Dubaiju, dok švajcarski privatni bankari očekuju priliv desetina milijardi dolara iz Zaliva. Ipak, ti centri nisu nužno konkurenti, objašnjava Rajan Lin, pravnik i direktor singapurske advokatske kancelarije Bayfront Law.

„Švajcarska više privlači evropske i globalne klijente, dok Singapur pre svega služi azijskom kapitalu“, objašnjava Lin za DW.

Singapur je već ranije razvio model koji je Dubai kasnije sledio – sofisticirani eko-sistem za tzv. porodične kancelarije, privatne strukture za upravljanje ulaganjima, porezima i nasledstvom. Ta rešenja su posebno privlačna porodicama iz Kine, Indije i Indonezije.

Švajcarska se, s druge strane, oslanja na dugu tradiciju privatnog bankarstva i reputaciju političke neutralnosti. Prema Tilu Kristijanu Budelmanu, glavnom investicionom direktoru privatne švajcarske banke Bergos, odluka o preusmeravanju imovine često se svodi na „izbor između rasta i očuvanja“.

„Singapur je odličan za profitiranje od azijskog rasta, ali Švajcarska ostaje vodeće svetsko sidro za očuvanje kapitala“, ocenio je Budelman, dodavši da alpska zemlja nudi „nivo udaljenosti od geopolitičkih žarišta koju Singapur ne može uvek da garantuje“.

Hlađenje tržišta nekretnina

Osim trenutnog pada, sukob preti i dugoročnoj privlačnosti Dubaija za iseljenike i kompanije. Kosmopolitski način života bio je ključan za procvat tržišta nekretnina – cene luksuznih vila i stanova gotovo su se udvostručile između perioda pandemije i kraja 2024. godine.

Sada raste zabrinutost. Ukupna vrednost stambenih transakcija u martu je pala gotovo 20 odsto u odnosu na prethodni mesec – na oko 10,1 milijardu dolara, objavio je Blumberg. Prognoze konsultantskih kuća Citi Research i Knight Frank navode moguću korekciju cena od 7 do 15 odsto.

Uprkos iranskim napadima, većina najbogatijih pojedinaca ipak ne napušta Dubai u potpunosti, već se odlučuje na diverzifikaciju. Budelman to opisuje kao „stratešku hibridnost“: klijenti zadržavaju operativne poslove i deo životnog stila u UAE, ali dugoročnu imovinu premeštaju u Singapur ili Švajcarsku, često uz uspostavljanje „druge baze“.

Ekonomski zamah na čekanju

Oko petine Linovih klijenata sa sedištem u Dubaiju planira da ostane, jer smatra da je nestabilnost privremena dok traju napori za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Za mnoge druge, prisustvo u nekoj drugoj zemlji postaje svojevrsna (i neophodna) polisa osiguranja.

Pre izbijanja rata, ekonomija Dubaija beležila je snažan rast – u prvih devet meseci 2025. rast BDP-a bio je oko 4,7 procenata. Prošle godine u Dubai se preselilo rekordnih 9.800 milijunera, koji su sa sobom doneli procenjenih 63 milijarde dolara novog bogatstva, prema podacima konsultantske kuće Henley & Partners.

Emirat nudi nultu stopu poreza na dohodak, nema poreza na kapitalnu dobit, ni nasledstvo, dok porez na dobit iznosi samo devet odsto za profite iznad 100.000 dolara. Firme u slobodnim zonama na kvalifikovani prihod porez uopšte ne plaćaju.

Popularan s razlogom

Od skromnog pustinjskog naselja, Dubai je u poslednjih 50 godina pomerao granice inovacija i inženjerstva. Analitičari smatraju da bi, ako primirje potraje i poverenje se ubrzo vrati, grad mogao naglo da se oporavi. Upozoravaju da ne bi trebalo prerano otpisati dom najviše zgrade na svetu, Burdž Kalife, i niza drugih projekata koji su postali globalni simboli.

Vladar Dubaija, šeik Mohamed bin Rašid Al Maktum, još pre rata pokrenuo je planove za pretvaranje novog aerodroma u Dubaiju u najveće svetsko vazduhoplovno čvorište i za udvostručenje ekonomskog obima do 2033. godine. Među najavljenim megaprojektima su i 93 kilometra dugačka klimatski kontrolisana pešačka staza The Loop, najveći veštački sistem koralnih grebena na svetu s više od milijardu korala, kao i futurističko odmaralište Artificial Moon.

Iako mnogi bogataši danas ulažu s oprezom, potpuni odlazak iz Dubaija za mnoge bi značio odricanje od uzbudljivog, kosmopolitskog života usred pustinje.