Kriminal stranaca u Nemačkoj – poređenje jabuka i krušaka?

Suzan Pretor je sociološkinja, psihološkinja i pravnica. Kada govori i piše o kriminalitetu, u njene analize ulaze sve te različite perspektive. Već zbog toga naučnica ima prilično distanciran odnos prema Policijskoj statistici kriminaliteta (PKS), čije novo izdanje uskoro treba da objavi Savezni kriminalistički ured (BKA).

Više od trećine osumnjičenih nema nemački pasoš

Udeo osumnjičenih koji nisu nemački državljani, kod različitih krivičnih dela poput krađa, provala i nasilnih zločina, nedavno je iznosio 35,4 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na njihov udeo u ukupnom stanovništvu. Međutim, u PKS preovlađuju podaci koji su, po mišljenju Pretor, često poput poređenja jabuka i krušaka – jednostavno nisu uporedivi.

Profesorka sa Policijske akademije Donje Saksonije, na jednoj konferenciji za novinare, berlinske novinarsko-istraživačke platforme Mediendienst Integration, ukazuje, na primer, na razlike u starosnoj strukturi i polu. Obe stvari igraju veliku ulogu u kriminalitetu nezavisno od porekla, jer je broj mladih i muških osumnjičenih oduvek nesrazmerno visok. Pretor smatra da su za tumačenje statistike ti faktori veoma važni.

Mladi muškarci češće čine krivična dela

„Stranci su u proseku znatno mlađi od Nemaca“, kaže stručnjakinja i dodaje: „Mladi muškarci nisu samo u Nemačkoj, već širom sveta grupa koja se veoma često pojavljuje u kontekstu kriminalnog ponašanja.“

Na statistiku kriminaliteta utiče i to koliko i kako se krivična dela prijavljuju. „Postoje studije koje pokazuju da se ljudi koji se doživljavaju kao strani češće prijavljuju policiji“, naglašava Pretor.

Prema istraživanju Kriminološkog instituta Donje Saksonije iz 2024. godine, osobe koje nisu nemački državljani prijavljivane su gotovo tri puta češće nego Nemci.

Apel za više studija tamnih brojki

Više jasnoće o uzrocima i pozadini kriminaliteta naučnica očekuje od takozvanih istraživanja „tamnih brojki“. U njima se nasumično ispituje što veći broj ljudi o njihovim iskustvima sa kriminalom. Na taj način se dobijaju dodatni uvidi i u neprijavljena krivična dela – dakle ona koja se ne pojavljuju ni u jednoj statistici.

Suzan Pretor objašnjava princip: „Mogu da pitam o migrantskom poreklu. Mogu da pitam i o uzrocima. I nemam problem da vidim samo kriminal koji je zvanično registrovan.“ Prednost takvih anketa među žrtvama i počiniocima je, kako kaže, u tome što omogućavaju znatno finiju analizu.

Kako i gde nastaje kriminalitet?

Kada je reö o mladima, već postoje kvalitetna istraživanja „tamne brojke“, kaže Pretor. „Ona pokazuju da su životni uslovi migranata u poređenju sa Nemcima veoma različiti.“ Tu, između ostalog, spadaju porodično nasilje kod nekih, niži nivo obrazovanja, kriminalni krugovi prijatelja i naglašavanje muškosti.

Detaljniji pogled na poreklo osumnjičenih takođe pokazuje koliko je kompleksan takozvani kriminal stranaca. U 2024. godini skoro 13 odsto osumnjičenih poticalo je iz Ukrajine. U odnosu na udeo ukrajinskih izbeglica koje žive u Nemačkoj (35,7 odsto), to je upadljivo mali broj kada se uporedi sa drugim zemljama.

Zašto je toliko osumnjičenih iz severne Afrike?

Kod ljudi iz Alžira, Maroka, Tunisa i Gruzije odnos je obrnut: oko tri odsto osumnjičenih potiče iz svake od tih zemalja, dok njihov udeo među registrovanim izbeglicama u Nemačkoj iznosi manje od jedan odsto. Da li to znači da su ljudi iz severne Afrike i Gruzije skloniji kriminalu od Ukrajinaca ili Nemaca?

I tu pomaže pažljiviji pogled na faktore koji stoje iza brojki: relativno mali udeo osumnjičenih iz Ukrajine mogao bi se objasniti demografskom strukturom – 63 odsto odraslih izbeglica iz te zemlje čine žene.

Kod tražilaca azila iz severnoafričkih zemalja, međutim, između 74 i 82 odsto su muškarci. A njihov udeo u ukupnom kriminalitetu, bez obzira na zemlju porekla ili pasoš, uvek je znatno veći nego kod žena.