Može li čovek da ozeleni pustinje

Kada kažemo pustinja, uglavnom su nam u mislima ogromna prostranstva Gobija ili Sahare.

U stvarnosti, pustinje su veoma raznolike, sa različitim nivoima biljnog, životinjskog i ljudskog života.

Glavni grad Egipta, Kairo, je najveći pustinjski grad na svetu, sa više od 23 miliona stanovnika.

Pustinja je izuzetno sušno okruženje, gde ograničena količina vode otežava napredovanje bilo kojih oblika života.

Pustinje se šire.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, otprilike milion kvadratnih kilometara zdravog zemljišta se degradira svake godine.

Kako plodno zemljište na Zemlji postaje sve oskudnije, da li je moguće generisati vodu na neočekivane načine?

Može li čovek da stvori pustinje gde biljke mogu da napreduju?

Menjanje vremena

Jan Li, profesor geografije na Pekinškom univerzitetu u Kini, objašnjava da „dezertifikacija znači da prirodno zemljište, poput travnjaka ili žbunja, postaje sve suvlje, a zatim se pretvara u pustinju“.

Sedamdesetih godina prošlog veka, naučnica Džul Čarni je otkrila da ljudske aktivnosti igraju značajnu ulogu u ovom procesu.

„Kada imate previše stoke, te životinje pojedu svu travu, pa se trava degradira na golo tlo ili pesak“, kaže Li za program KraudSajens na BBC-ju.

Kada se to desi, albedo, ili reflektivnost površine, menja se jer je goli pesak veoma svetao, pa reflektuje mnogo sunčeve svetlosti.

Kada tlo reflektuje toplotu umesto da je apsorbuje, vazduh iznad njega se ne zagreva toliko.

To znači da manje vlage isparava i formira se manje oblaka, pa područje postaje još suvlje.

Li se pitao da li bi suprotan proces mogao da funkcioniše. „Šta ako možemo da smanjimo albedo površine? Da li će to povećati padavine?“

Kaže da su solarni paneli odličan način da se to uradi.

Tamni su, a tamne površine apsorbuju toplotu, što pomaže zagrevanju vazduha, podizanju vlage i formiranju oblaka.

Njegov tim je napravio model koji simulira šta bi se desilo kada bi 20 odsto Sahare bilo prekriveno tamnim solarnim panelima.

Takođe su dodali vetroturbine.

„Ako imamo vetroturbine, to će promeniti hrapavost površine“, objašnjava Li.

„Sa većim trenjem, više energije bi moglo da se prenese u atmosferu kroz turbulenciju, koja stvara oblake.“

U najsušnijem mestu na Zemlji – pustinji Atakama u Čileu – postoji tehnologija koja izvlači vodu iz vazduha.

Virdžinija Karter, geografkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu Major u Čileu, stručnjakinja je za izgradnju ovih sistema za sakupljanje magle.

„Žetva magle je nastala u Čileu pre oko 50 godina“, kaže ona. „Ideja je da se sakuplja voda iz oblaka u pustinji.“

Sakupljanje vode iz magle je izuzetno jednostavno – mreža se okači između stubova, i kada oblaci natovareni vlagom prođu kroz tu finu mrežu, formiraju se kapljice.

Voda se zatim usmerava u cevi i rezervoare za skladištenje.

Karter kaže da se u proseku dva litra vode mogu sakupiti po kvadratnom metru dnevno na samom severu Čilea, dok na drugim mestima može i do sedam.

Dakle, da li bi sakupljanje magle jednog dana moglo pomoći u ozelenjavanju pustinje?

Karter kaže da je to moguće.

Njen tim trenutno sprovodi projekat u pustinji Atakama koristeći vodu iz magle za hidroponiku – uzgoj biljaka u rastvorima hranljivih materija na bazi vode, a ne u zemljištu.

Međutim, postoje i nedostaci.

Količina vode koju možete sakupiti je znatno manja u poređenju sa drugim tehnikama, a potrebno je da budete na mestu gde ima magle, što je obično blizu obale.

Od morske do slatke vode

Teoretski, mogli bismo da ozelenimo pustinju pretvaranjem morske u slatku vodu, sakupljanjem oblaka ili čak promenom vremena u pustinji.

Međutim, pustinje nisu same po sebi loše.

Pustinje su „prirodni fenomen na Zemlji“, kaže Li.

„Ako je pustinja stabilna, u redu je. Možemo je ostaviti tamo gde jeste.“

„Umesto da pokušavamo da ozelenimo pustinju ili da dovedemo vodu u pustinju, mislim da treba da zaštitimo život u njima“, kaže Zinija Gonzalez Karansa, naučnica za biljke na Univerzitetu u Notingemu.

Pokušaj ozelenivanja pustinje može biti štetan na duži rok za životnu sredinu i ljude koji je nazivaju svojim domom, dodaje.

„Uvođenjem biljaka, možda ćemo generisati dobre useve neko vreme, ali to je na račun velike količine vode. Do sada se pokazalo da, ako koristite puno vode u tim usevima, zajednice koje žive oko pustinje su one koje pate“, objašnjava ona.

„Najbolje što možemo da uradimo jeste da zaista razumemo pustinju, poštujemo je i pokušamo da radimo sa njom“, zaključuje Gonzales Karansa.

Pogledajte najsuvlju pustinju na svetu pod snegom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rešena misterija pustinje: Kako nastaju zvezdane dine
• Delovi Sahare pod vodom prvi put posle pola veka
• Da li je „sejanje oblaka” izazvalo poplave u Dubaiju
• Otkud pesak iz Sahare u kišnim kapima u Srbiji
• ‘Četiri petine zemalja’ koristi morsku vodu

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'ckged519kjmo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.ckged519kjmo.lat.page','title': 'Može li čovek da ozeleni pustinje','published': '2026-04-22T09:44:28.873Z','updated': '2026-04-22T09:44:28.873Z'});