Nemački minijaturni rast – ide stezanje kaiša?

Ministarka ekonomije Katerina Rajhe imala je brdo loših vesti kad je stala pred novinare u Berlinu. Procenjuje se, rekla je, da će zbog rata u Iranu rast nemačke privrede ove godine biti mršavih 0,5 odsto. „Ta eskalacija nas je ekonomski unazadila“, rekla je ova demohrišćanka.

Godišnji ekonomski izveštaj, koji je predstavila u januaru pre američkih i izraelskih udara na Iran, sada može da baci u korpu za smeće. Tada je još predviđala lagani, ali stabilni oporavak ekonomije.

U Ministarstvu razvijaju scenarije – šta ako rat potraje? Šta ako Ormuski moreuz ipak ubrzo bude otvoren pa nafta normalno poteče? Ali koji će od tih scenarija nastupiti, to ni ministarka ne može da pretpostavi. Za to je ovih dana potrebna kristalna kugla.

Izvesno je pak, kaže Rajhe, da će inflacija ove godine otići na barem 2,8 odsto. Poskupljenja su gonjena skokom cena benzina, nafte, gasa i struje.

Šok i kriza

Posle recesije, nemački privredni rast delovao je kao nežni cvetić, krhko. A sada su vetrovi orkanski. „Rat na Bliskom istoku vodio je energetskom šoku koji nismo mogli da sprečimo, ali realno opterećuje ljude i ekonomiju“, kaže Rajhe.

Dodaje da su reforme postale još hitnije da se podigne „potencijalni rast“. Računa se da taj „potencijal“ nemačke ekonomije – dakle rast u „normalnim“ vremenima – leži na svega 0,5 odsto. A to je premalo da obezbedi blagostanje u Nemačkoj u narednim godinama.

I sadašnji tanušni oporavak posle recesije duguje se enormnim državnim ulaganjima. Vlada kancelara Fridriha Merca zadužila se za fantastičnih bilion evra, od čega pola ide u odbranu, a pola u infrastrukturu.

Radna mesta u industriji nestaju ili migriraju u inostranstvo, žali se Rajhe. „Slabost privrednog rasta je strukturne prirode – druge zemlje su bolje uradile domaće zadatke.“

Prema navodima Evropske komisije, Nemačka će imati najmanji rast u EU.

Rajhe protiv poreza na ekstraprofit

Rajhe, konzervativna političarka sa iskustvom u realnoj privredi, ne misli ništa dobro u uplitanju u tržište, recimo ograničenjem cene goriva na pumpama. Tu se razlikuje od ministra finansija Larsa Klingbajla, koji je ujedno šef koalicionih partnera Socijaldemokrata.

Poreski novci koji bi se iskoristili za neke olakšice „ne padaju sa neba“, rekla je Rajhe.

Ona odbija i posebni porez na ekstraprofit koji beleži naftna industrija u Nemačkoj. Kaže, to bi moglo voditi tome da rafinerije umanje kapacitete ili odu da posluju drugde.

I Evropska komisija takav namet vidi sa skepsom, premda ga je omogućila sa početkom ruske agresije na Ukrajinu pre četiri godine. Nemačka je na kontro tog poreza inkasirala dve i po milijarde evra, no pred Evropskim sudom u Luksemburgu još se vode procesi zbog toga.

Ide stezanje kaiša?

Vodeći ekonomski instituti su pre Uskrsa izašli sa svojim prognozama. Slično kao sada Ministarstvo ekonomije, i oni su prepolovili prognoze rasta.

Timo Volmershajm, koji se bavi rastom u Institutu za istraživanje privrede pri Univerzitetu u Minhenu, podseća da će i taj minijaturni rast doći tek kao posledica masovnih državnih investicija. A to ima cenu.

Kamate na državni dug porašće toliko da će krajem ove decenije, kažu stručnjaci, biti potrebni „znatni napori u konsolidaciji“. Prevedeno na jezik običnih ljudi – moraće da se steže kaiš. A to recimo znači kraćenje novca za socijalna davanja i penzije.