Stiže digitalni euro – šta je tu problem?

Digitalni euro je u pripremi i trebalo bi da bude uveden do 2029. godine. Njegov cilj je da evropski platni promet učini nezavisnijim od američkih finansijskih kompanija. Istovremeno, skepticizam kritičara polako slabi

Siguran, anoniman i besplatan – digitalni euro trebalo bi da funkcioniše slično kao gotovina, s tom razlikom što će novčanik biti u telefonu. Njemački ministar finansija Lars Klingbajl (SPD) od početka svog mandata zalaže se za uvođenje tog novog sredstva plaćanja. Smatra da američki pružaoci finansijskih usluga više nijesu dovoljno pouzdani.

„Želim više evropskog patriotizma i više evropskog suvereniteta“, izjavljivao je Klingbajl još u decembru. Tada su on i njegove kolege, ministri finansija država članica Evropske unije, predstavili zajedničku inicijativu.

Nedavno je Evropski parlament podržao taj predlog, a odskoro su počeli i pregovori između država članica, Evropske komisije i Evropskog parlamenta.

Iako postoje manje razlike oko pojedinih detalja, Parlament, na primjer, traži dodatne mjere zaštite privatnosti. Pregovarači vjeruju da bi dogovor mogao biti postignut veoma brzo.

Posebno u zemljama u kojima se i dalje mnogo plaća gotovinom, poput Austrije, Italije i Njemačke, postoji značajna skepsa prema digitalnom euru.

Evropski poslanik SPD-a Matijas Eke ističe da će novi zakon po prvi put obavezati trgovce da prihvataju i gotovinu.

„To znači da natpisi poput 'Primamo samo kartice' uskoro više neće biti dozvoljeni“, rekao je Eke.

Dugo se raspravljalo o tome kako bi digitalni novčanik trebalo da izgleda. Jedna od mogućnosti bila je da Evropska centralna banka razvije sopstvenu aplikaciju. Takvom rješenju najviše su se protivile komercijalne banke.

Danas su one znatno zadovoljnije, jer će digitalni novčanik najvjerovatnije biti integrisan u njihove postojeće mobilne aplikacije. Na taj način biće povezan sa bankovnim računom korisnika. Kada se sredstva potroše, novčanik će moći odmah da se dopuni, slično kao što se danas podiže novac na bankomatu.

Bankama je posebno važno da građani ne mogu da drže neograničene iznose u digitalnom novčaniku. U suprotnom, taj novac bi bio izvan njihovog sistema, što bi smanjilo sredstva koja koriste za investicije i odobravanje kredita.

Zbog toga će jedno od ključnih pitanja u pregovorima biti određivanje maksimalnog iznosa koji će korisnici moći da drže u digitalnim eurima.

Komercijalne banke dugo su se protivile digitalnom euru. Smatrale su da bi političari trebalo da sačekaju razvoj privatnih evropskih alternativa, poput sistema Wero.

Matijas Eke odgovara da bi u tom slučaju mnoge manje države članice EU ostale potpuno zavisne od pružalaca platnih usluga izvan Evrope.

„Javnim platnim sistemom dugoročno obezbjeđujemo kontrolu nad ovom infrastrukturom“, naglašava Eke.

Najvažniji politički argument za digitalni euro jeste potreba da Evropa postane nezavisnija, prije svega od Sjedinjenih Američkih Država.

Kompanije Mastercard, Visa i PayPal danas dominiraju tržištem elektronskog plaćanja u svojim segmentima.

Privatne banke su, čini se, prihvatile činjenicu da Evropska centralna banka i evropske institucije žele da uvedu digitalni euro, i to što je moguće prije. Umjesto protivljenja, sada se zalažu za postepeno uvođenje.

Kolja Gabrijel iz Udruženja banaka smatra da bi internet i oflajn verzija digitalnog eura trebalo da budu uvedene u različitim fazama. Na taj način bilo bi lakše ispuniti tehničke i bezbjednosne zahtjeve.

„Na kraju se postavlja i pitanje da li su korisnicima zaista potrebne sve funkcije već prvog dana“, kaže Gabrijel.

Evropska centralna banka trenutno planira uvođenje digitalnog eura 2029. godine, dok bi pilot-projekat trebalo da počne već naredne godine.

Gabrijel smatra da je riječ o veoma ambicioznom vremenskom okviru, dok bi njemački ministar finansija Lars Klingbajl želio da digitalni euro bude uveden i ranije.