Susret Trampa i Sija mogao bi da definiše odnose supersila na duži period

Bezbednost oko pekinškog istorijskog trga Tjenanmen danima je pooštrena, a na društvenim mrežama kruže glasine o specijalnoj paradi ili nekom velikom pažljivo organizovanom događaju.

Pripreme za veliki događaj započele su šapatom, ali Kina je izgleda spremna da izvede krupnu predstavu za američkog predsednika Donalda Trampa.

Predviđeni su razgovori Trampa sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, banket, i poseta Nebeskom hramu, kompleksu carskih hramova u kojima su se vladari molili za dobru žetvu.

A i Tramp i Si Đinping će se svakako nadati da će poseta uroditi plodom.

Susret dvojice najmoćnijih svetska lidera mogao bi da postane jedan od najuticajnijih za mnogo narednih godina.

Kina ima zavidne rezerve nafte, a prednost koju je stekla u obnovljivoj energiji i električnim automobilima zaštitila ju je od najgorih posledice krize sa gorivom, ali rat nanosi više štete usporenoj kineskoj privredi koja umnogome zavisi od izvoza.

Međutim, ako Kina bude uskočila i pomogla Americi, želeće nešto zauzvrat.

Poseta iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija Pekingu prošlog vikenda delovala je kao osmišljena da pokaže onu vrstu kontrole i uticaja koje Kina ima na Bliskom istoku.

SAD su pažljivo pratile šta se dešava.

„Nadam se da će mu Kinezi reći ono što mora da mu se kaže“, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio.

„A to je da vas ono što radite u Ormuskom moreuzu čini izolovanim u svetu.

„Vi ste negativci u svemu ovome.“

SAD su pokušale i da ubede Kinu da ne blokira novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuju iranski napadi na brodove koji pokušavaju da prođu kroz Ormuski moreuz pošto su ona i Rusija stavile veto na raniji predlog.

„Mislim da ako želimo da vratimo Iran za pregovarački sto na trajan način, onda SAD moraju da priznaju da će Kina u tome odigrati izvesnu ulogu“, kaže Ali Vin, viši savetnik za istraživanje i zastupanje u američko-kineskim odnosima pri Međunarodnoj kriznoj grupi.

Tramp je delovao nepotreseno bliskim odnosima Pekinga sa Teheranom.

Iako su SAD nedavno uvele sankcije kineskoj rafineriji zbog prevoza iranske nafte, predsednik je prošle nedelje umanjio važnost bilo kakve kineske podrške Iranu tokom sukoba.

„To vam je tako, zar ne?“, rekao je on američkom novinaru.

„I mi radimo stvari protiv njih.“

• Tramp, Si i Putin u borbi za prevlast u svetu ‘snage, sile i moći’
• Iranski rat remeti Kinu i njene ambicije: Koji je strateški plan
• Je li Kina u problemu: Peking cilja najniži privredni rast od 1991.

Budućnost Tajvana

Trampova administracija šalje oprečne signale kad je u pitanju Tajvan.

U decembru prošle godine, Amerika je najavila sporazum sa Tajvanom oko oružja u vrednosti od 11 milijardi dolara, usput razgnevivši kinesku vladu.

Tramp je, međutim, umanjio američku spremnost da brani Tajvan, za koji Kina tvrdi da je njena vlastita teritorija.

„On ga smatra delom Kine“, rekao je Tramp govoreći o Siju Đinpingu, „i to je na njemu, šta će dalje on raditi.“

Izjavio je i da Tajvan ne nadoknađuje adekvatno Americi njene bezbednosne garancije, dodavši „ne daje nam ništa“.

Prošle godine, uveo je carinu od 15 odsto Tajvanu i optužio ga da krade proizvodnju poluprovodnika od SAD.

Prošle nedelje, Rubio je rekao da će Tajvan biti tema razgovora tokom posete Kini, mada će cilj biti osigurati da ovo pitanje ne postane izvor novih napetosti između dve supersile.

„Nisu nam potrebni nikakvi destabilizujući događaji u pogledu Tajvana ili bilo gde drugde u Indo-Pacifiku“, rekao je on.

„I mislim da je to od uzajamne koristi i za Sjedinjene Države, i za Kinu.“

Uspešno razrešenje trnovitog pitanja kineskog vlasništva i upravljanja popularnom aplikacijom TikTok bio je retki hepiend u američko-kineskim interakcijama kad je u pitanju tehnologija koje su često opterećene optužbama i sumnjom.

Ova dinamika najviše se odražava u trci za razvoj sistema veštačke inteligencije, možda ključnog novog tehnološkog razvoja savremenog doba.

Ovo pitanje dodatno komplikuju američke optužbe da kineske kompanije kao što je DeepSeek kradu američku veštačku inteligenciju.

„Pojavljuje se uvodno poglavlje u hladnom ratu oko veštačke inteligencije“, kaže Jingji Ma, iz Kineskog centra Džon L. Tornton pri Institutu Brukings.

„Bela kuća optužuje Kinu za krađu ‘industrijskih razmera’ američkih modela veštačke inteligencije, dok je Peking navodno preduzeo korake da spreči Metu da kupi Manus, start-ap veštačke inteligencije kojeg finansira Kina i sada se nalazi u Singapuru.

„Dublje nadmetanje nije oko toga ko će kopirati čiji model, već oko talenata sposobnih da izgrade sledeću generaciju napredne veštačke inteligencije.“

Kineski roboti su sposobni da izvedu zabavnu predstavu, praveći plesne pokrete u stilu Kung fua i trčeći brže od ljudi tokom maratona u Pekingu.

• DeepSeek: Kineska četbot aplikacija o kojoj priča svet
• Nije samo Dipsik – desetogodišnji kineski visokotehnološki plan počeo je da se isplaćuje
• Zbog čega svi žele na Mesec i ko vodi u novoj svemirskoj trci

Ali dok kineske kompanije deluju umešno u izgradnji tela ovih robota, mnoge od njih još rade na programiranju mozgova ovih novih kreacija.

Da bi izgradili najbolje, kineskim kompanijama su potrebni kompjuterske čipovi najvišeg kvaliteta, a oni dolaze iz SAD.

Tu bi Peking mogao da iskoristi prednost koju ima sa retkim zemnim mineralima, kritičnom sektoru za kojim Tramp očigledno žudi.

On obrađuju 90 odsto svetskih retkih zemnih minerala koji su ključni za svu modernu tehnologiju, od pametnih telefona preko farmi vetrova, do mlaznih motora.

Dakle, možda će biti potrebno sklopiti sporazum.

Amerika može da dobije kineske zemne minerale u zamenu sa najbolje čipove.

To je svojevrsni kineski Ormuski moreuz – ona može da obustavi isporuku u svakom trenutku.

Zbog svih političkih tema koje će dve strane morati da pokriju, Trampova poseta će biti vrtoglava turneja, sa susretima i događajima zakazanim za 14. i 15. maj.

Možda neće biti previše vremena da dvojica lidera dođu do nekih značajnih dogovora, ali čak i tako kratak susret bi mogao da odredi putanju za pregovore i odnose dve supersile na dug vremenski period.

Pogledajte video: Da li je Kina lider svetski tehnološki lider

https://www.youtube.com/watch?v=kwOKiJaxQRw

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ne treba nam Amerika za uspeh, kaže kineski automobilski gigant BYD
• Kineski sportski brend koji preti da ‘pojede’ Najki i Adidas
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo
• Skupo plaćena greška – Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
• Kina u retkim mineralima pronašla Trampovu slabu tačku

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cy02wkkkgw1o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cy02wkkkgw1o.lat.page','title': 'Susret Trampa i Sija mogao bi da definiše odnose supersila na duži period','author': 'Entoni Zurčer i Lora Biker – BBC dopisnici iz Severne Amerike i Kine','published': '2026-05-13T05:05:45.222Z','updated': '2026-05-13T05:05:45.222Z'});