Zašto piće iz staklene flaše ima bolji ukus i šta nauka kaže o tome

Iako predstavlja najbolju vrstu ambalaže kada je riječ o očuvanju kvaliteta, staklo ima nekoliko mana koje ga čini izazovom za proizvođače

Čekajući mlađu ćerku da završi odbojkaški trening, dok julsko sunce u Beogradu nemilosrdno prži, u želji da se okrepim, seo sam u kafić i tražio hladnu Koka-kolu.

Stiže u flaši – staklenoj, a prvi gutljaj kao rukom odagnao je sve muke zbog 38 plus stepeni Celzijusa.

I prva stvar koju sam pomislio, a pretpostavljam da nisam usamljen u ovoj teoriji – „kako je piće uvek ukusnije iz staklene flaše, a ne iz plastike ili limenke".

Da li je zaista tako i kako nauka objašnjava ovu teoriju?

„Ambalaže se razlikuju po tome koliko su inertne – hemijski neaktivne i drugačije reaguju u kontaktu sa proizvodom.

„Staklo se obično smatra 'zlatnim standardom' za ambalažu jer ne stupa u reakciju sa sadržajem", kaže Marija Koradini, profesorka kvaliteta hrane na kanadskom Univertzitetu u Guelfu, za BBC na srpskom.

U hemiji, pojam inertno označava supstancu koja ne stupa lako u hemijske reakcije sa drugim elementima ili jedinjenjima, izuzetno je stabilna i otporna na promene.

„Ako, recimo, Koka-kola treba da zadrži ugljen-dioksid i reskost, bolje se očuva u staklenoj boci. Svaku plastičnu bocu tretiramo kao polupropustljivu i posle određenog vremena može da padne nivo ugljen-dioksida iz tog pića", objašnjava Tanja Petrović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Prvi slučajevi komercijalne upotrebe staklenih boca za piće zabeleženi su još u prvom veku naše ere, u doba Rimskog carstva, ali je industrijsko flaširanje počelo tokom industrijske revolucije u 19. veku, primenom tehnike duvanja stakla u kalupe, piše enciklopedija Britanika.

Pronalazak automatske mašine za duvanje boca 1903. godine napravio je revoluciju u ovoj industriji, omogućivši jeftinu i standardizovanu ambalažu za pića namenjenu masovnom tržištu.

Veći problem od uticaja pakovanja na ukus pića ili hrane predstavljaju efekti na kvalitet i bezbednost, a čestice mikroplastike mogu da završe u onome što jedemo i pijemo.

„U proizvodnji i obradi plastične ambalaže problem je što se dodaju mali molekuli – aditivi, plastifikatori, stabilizatori, boje.

„Mnogi od njih se ne vežu za makromolekule i tokom vremena mogu da migriraju u ono što je unutar ambalaže", kaže Petrović.

Makromolekuli u industriji su džinovski molekuli, često nazvani polimeri, napravljeni od stotina ili hiljada manjih jedinica spojenih u dugačke lance.

Zbog njihove strukture, oni su osnova za čvrste, fleksibilne i izdržljive materijale sa kojima se susrećemo svakodnevno, a među njima je i plastika.

„Svi materijali moraju da budu odobreni i zdravstveno bezbedni, a proizvođač mora da ima atest o zdravstvenoj ispravnosti.

„Jedna od loših stvari kod stakla je što je loša prepreka za svetlost i zato se pivo pakuje u tamne boce", dodaje Petrović.

Kao jednu od najgorih kombinacija ambalaže i vrste hrane za zdravlje ljudi stručnjaci vide ulje i plastiku.

„Masnije namirnice su manje zaštićene, jer ulje olakšava prelazak u hranu sastojaka koji se koristi da plastika bude savitljivija i fleksibilnija", upozorava Marija Koradini iz Univerziteta Guelf.

Osim naučnih argumenata, na utisak o kvalitetu i ukusu utiče i naš mozak.

„Često čujemo kako ljudi kažu da pivo iz flaše obično ima bolji ukus od onog iz limenke, pa smo rešili da na Edinburškom festivalu nauke testiramo ovu tvrdnju", kaže Čarls Spens, profesor eksperimentalne psihologije na Univerzitetu Oksford.

Okupili su oko 300 ljudi i sipali im istu vrstu piva – polovina je dobila u limenci, a druga u flaši.

„I gotovo svi su nam tvrdili da pivo iz flaše ima bolji ukus.

„A tu je i faktor težine – flaše su teže od limenki, a teže pakovanje kod ljudi stvara utisak da je taj proizvod bolji", dodaje za BBC na srpskom.

Veliki rival flaše ima znantno kraću, ali zanimljivu istoriju.

Francuski vojskovođa Napoleon tražio je rešenje za pakovanje kako bi očuvao kvalitet hrane za svoje trupe tokom dugih pohoda.

Zato je kuvar Nikola Aper izumeo metod čuvanja hrane pomoću „konzervi" koje su direktno štitile namirnice od spoljašnjih uticaja, piše Britanika.

Tek je 1930. godine tehnologija je napredovala do stepena koji je omogućio pakovanje napitaka u limenke.

Pivo je počelo da se pakuje u limenke 1935, a ubrzo i gazirani sokovi, koji su zahtevali otpornost na veću kiselost i viši pritisak.

Ključni element za čuvanje napitaka u limenkama bila je unutrašnja zaštitna obloga koja je sprečavala da hemijska reakcija sa metalom pokvari ukus proizvoda.

Unutrašnjost limenke mora da se premaže zaštitnim slojem, u zavisnosti od toga šta se u njih pakuje.

„Kod limenke ima mogućih interakcija sa tečnošću, ali su ove današnje tanke, prilično su dobra prepreka i trebalo bi da čuvaju nivo ugljen-dioksida i ukus", kaže profesorka Petrović.

Kao slikovit primer zašto je neophodno premazati unutrašnjost limenke ili konzerve profeska Marija Koradini iz kanade navodi – čili.

Njen suprug je Meksikanac i, zato kako kaže, često jedu ovo prepoznatljivo jelo.

„Ako bi se čili stavio direktno u limenku, on bi je nagrizao i ukus bi bio užasan, a vremenom bi čak i probio rupu u ambalaži", objašnjava.

Zato se nanosi zaštitni emajl sloj koji štiti i limenku i ukus hrane.

Još jedna od dobrih stvari kod limenki i konzervi je što značajno produžavaju rok trajanja i pića i hrane, ističe Koradini.

„Naravno, u poređenju sa svežom sardinom koja se peče na roštilju, ove iz konzerve nisu isti proizvod i imaju druge karakteristike, ali ljudi su se vremenom navikli", dodaje.

Pogledajte priču o viskiju: Kako je 'piće za matorce' osvojilo svet

Ako volite da uz dobar obrok popijete čašu vina, trebalo bi da obratite pažnju i na to kakav je pampur na flaši.

Tako se za zatvaranje nekih vrsta vina više ne koristi pampur od plute, ukazuje profesorka Koradini.

„Kod nekih vina, upotreba plastičnog čepa umesto od plute smanjuje prodor vazduha i bolje štiti one delikatnije arome.

„A ranije bi svi pomislili – vidi doneli su nam vino sa plastičnim čepom – mora da je lošijeg kvaliteta", kaže profesorka uz osmeh.

Iako predstavlja najbolju vrstu ambalaže kada je reč o očuvanju kvaliteta, staklo ima nekoliko mana koje ga čini izazovom za proizvođače.

„Posle pandemije kovida je bilo veoma teško nabaviti staklenu ambalažu, jer se većina proizvodila u teško pogođenim zemljama, pa tamošnja radna snaga nije mogla da odgovori na zahteve", objašnjava Koradini.

U faktore koje utiču na odabir ambalaže treba uzeti u obzir i težinu samog pakovanja, kao i proces sterilizacije koji je duži kod stakla nego kod drugih vrsta.

Najveći svetski proizvođači bezalkoholnih i alkoholnih pića ne objavljuju podatke o broju proizvedenih i napunjenih staklenih i plastičnih flaša i limenki.

BBC na srpskom je kontaktirao Koka-kolu i Pepsico, dve najveće svetske kompanije, ali odgovori nisu stigli do trenutka objavljivanja teksta.

Ni kompanije Hajneken, Karlsberg i Ginis, koje proizvode pivo, nisu odgovorile.

Decenijama sam se pitao šta je toliko privlačno u običnoj, pomalo zakrivljenoj staklnoj flaši sa crvenom nalepnicom na sredini.

Psiholog Čarls Spens ponudio mi je jedan od mogućih odgovora na pitanje koje me je kopkalo.

„Moguće je i da ukus povezujemo sa oblicima: flaša Koka-kole navodno je inspirisana starom haljinom sa američkog juga – ima izražene obline.

„Zakrivljenost verovatno doprinosi utisku da je piće slađe, a sam oblik flaše je postao svojevrstan simbol, ikona brenda", kaže.

Ali nije tajna upečatljivosti samo u obliku – ulogu igra i nostalgija.

„Skloni smo brendovima koji bude nostalgiju i donose nam osećaj poznatog, podsećaju na detinjstvo i bolja vremena", jasan je Spens.

Izgleda da sam napunio dovoljno godina da me „udari" nostalgija, pomislih posle razgovora.

A onda sam naručio još jedno bezalkoholno piće u staklenoj flašici – da se lakše izborim sa vrućinom i da mi brže prođe čekanje da se završi ćerkin trening.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk