Norveški paradoks: Kod kuće bicikli i zelena agenda, u inostranstvu milijarde od nafte

Budućnost Norveške je neodvojivo povezana sa upotrebom upravo tih goriva koje ne koriste kod kuće. Ova kontradiktornost između unutrašnje dekarobinizacije i njene uloge kao glavnog svjetskog izvoznika fosilnih goriva naziva se Norveškim paradoksom i pokreće žestoku političku i društvenu raspravu godinama

Norveška se smatra jednom od najzelenijih zemalja na svetu – sva njena električna energija proizvodi se iz obnovljivih izvora.

U norveškim gradovima, bicikli u tišini dele trotoare sa pešacima.

Devet od svih deset novih automobila na norveškim drumovima napajaju se električnom energijom.

Norveška je takođe jedna od prvih zemalja koja je uvela porez na ugljenik pre 35 godina kojim se naplaćuje kompanijama svaka tona gasa efekta staklene bašte koju ispuste.

Ipak ova severna zemlja je takođe pojačala proizvodnju fosilnih goriva koja zagađuju životnu sredinu – gas i naftu – ne radi upotrebe kod kuće, već zbog izvoza u masovnim razmerama, zaradivši usput ogromnu količinu novca.

Štaviše, budućnost Norveške je neodvojivo povezana sa upotrebom upravo tih goriva koje ne koriste kod kuće.

Ova kontradiktornost između unutrašnje dekarobinizacije i njene uloge kao glavnog svetskog izvoznika fosilnih goriva naziva se Norveškim paradoksom i pokreće žestoku političku i društvenu raspravu godinama.

Šta je, dakle, rat na Bliskom istoku, uz rast svetskih cena izazvanih blokadom strateškog Ormuskog moreuza, značio za norvešku državnu kasu?

I da li je ponovo pokrenuo jednu od najneprijatnijih rasprava u zemlji?

Norveška je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, prema Indeksu Ujedinjenih nacija, a energetski sektor je njen glavni izvor bogatstva koji pokreće razvoj.

Izvozi iz ovog sektora čine oko 60 odsto sve robe prodate u inostranstvu i predstavljaju više od 20 odsto nacionalnog Bruto domaćeg proizvoda zemlje (BDP).

Država ima većinski udeo u konglomeratu Ekvinor, glavnom operateru na norveškom kontinentalnom pojasu, i kanališe većinu zarade u suvereni investicioni fond.

Do kraja 2025. godine, fond je imao sredstva procenjena na 1,9 biliona dolara, što je ekvivalent otprilike 350.000 dolara po stanovniku Norveške.

Ovaj količina novca koja raste takođe praktično izdržava norveški penzioni sistem i njenu socijalnu državu.

Sada kada je izbio rat na Bliskom istoku posle američkog i izraelskog bombardovanja Irana, stručnjaci kažu da će rezerve fonda to neizbežno osetiti.

Štaviše, od izbijanja sukoba, norveška država je verovatno doživela rast fonda, dok je berza u Oslu verovatno samo ojačala, podstaknuta uglavnom domaćim energetskim kompanijama koje dominiraju tamošnjim listinzima.

Istovremeno, norveška laburistička vlada radila je na suzbijanju percepcije da zemlja koja dodeljuje Nobelovu nagradu za mir ima finansijske koristi od rata.

Ministar finansija zemlje i bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg opisao je situaciju kao „paradoks“, istakavši da Norveška ima više koristi od mira.

„Nije sigurno da ćemo imati koristi od rasta cene nafte“, rekao je on za list El Pais.

„Norveška sada ima značajno prisustvo na međunarodnim finansijskim tržištima preko našeg suverenog investicionog fonda. Padovi na berzi nam štete više nego što nam rast cene sirove nafte pomaže.“

Nikolai Tangen, šef norveškog suverenog investicionog fonda, takođe je rekao za Rojters da je bilo kakva korist po fond od viših naftnih prihoda zbog rata u Iranu niža od efekata nižih cena deonica u inostranstvu i jačanja krunske valute.

A opet, kolumnistikinja NRK-a Sesili Langum Beker primećuje da je to „surova realnost – da kad svet gori, novac se uliva u državni budžet.“

Ova dinamika već je bila vidljiva 2022, kad je ruska invazija na Ukrajinu naglo zaustavila moskovski izvoz energenata u Evropu.

U međuvremenu se Norveška nametnula kao ključni snabdevač naftom i gasom u Evropi usred tekuće energetske krize.

Ova zemlja je najveći snabdevač Evrope gasom i najveći proizvođač sirove nafte za zapadnu Evropu.

„Danas mi snabdevamo oko 30 odsto gasa i 15 odsto nafte koji se troše u Evropi, gde šaljemo 90 odsto naših izvoza“, objašnjava Tina Saltvet, analitičarka iz finansijske firme Nordea, govoreći za BBC Mundo.

Međutim, bombardovanje Irana i naknadno širenje rata i nestabilnosti na Bliskom istoku uticalo je na Norvešku i na brojne druge načine.

Kao prvo, pokrenulo je još jednom raspravu o široj moralnoj odgovornosti Norveške.

Uticajni Norveški savet za izbeglice zatražio je da se deo zarade iz suverenog investicionog fonda izdvoji za pomoć civilima pogođenim ratom u Iranu.

Norveška je, ističu oni, uradila to reagujući na ruski rat u Ukrajini.

U zvaničnom odgovoru na ove pozive istaknuto je da je Norveška dosledno bila jedan od najvećih svetskih donatora za međunarodnu pomoć i „vatreni pobornik zemalja kojima je potrebna pomoć“, rekao je Stoltenberg za Rojters.

Kao drugo, pogoršavanje situacije na Bliskom istoku stavilo je na probu norvešku reputaciju globalnog lidera u zelenoj energiji.

Neki posmatrači tvrde da izgleda da je aktuelna pat-pozicija na Bliskom istoku usporila napredak zelene tehnologije i dugoročnu posvećenost Osla njoj.

Truls Gulovsen, predsednik ekološke asocijacije Prijatelji Zemlje Norveška, rekao je za BBC Mundo da je situacija sramotna.

Dominantni narativ u Norveškoj sada se pomera ka prihvatanju da globalna nestabilnost opravdava veće oslanjanje na ugljovodonike, prema Gulovsenu.

„Priča se o otvaranju oblasti u dubokim arktičkim vodama – ugroženim sredinama u kojima ne bi smelo biti istraživanja ni pod kakvim okolnostima“, kaže on.

Grupe za zaštitu životne sredine pozvale su na konkretna obećanja i vremenski raspored za smanjenje zavisnosti zemlje od naftne industrije.

Kao odgovor na to, gasni i naftni sektor branili su vlastitu važnost po privredu i stotine hiljada radnih mesta za koja tvrde da ih donose.

Vlada norveškog premijera Jonasa Gara Stjorea nedavno je odobrila 57 novih dozvola za istraživanje.

„Nastavićemo da tražimo više nafte kako bismo snabdeli Evropu“, obećao je Stjore, založivši se za razvijanje industrije umesto zadavanja vremenskih rokova za njeno napuštanje.

Uprkos pritiscima iz omladinskih ogranaka vlastite stranke, Stjore je pokazao vrlo malo interesovanja za pokretanje izlazne strategije.

Umesto toga, njegova administracija deluje usredsređeno na Barencovo more – najeksploatisaniju oblast zemlje – da bi nadoknadio pad proizvodnje na zrelijim poljima.

„Govorimo o više od 200.000 direktnih radnih mesta. Ovo nije trenutak da ostavimo Evropu bez energetskog snabdevanja“, kaže za BBC Mundo Frode Alfheim iz sindikata Industry energy.

„Sve više i više ljudi shvata da je na horizontu zalazak sunca. Ali on će biti bolan", kaže Saltvet.

Za sada, međutim, izgleda kao da je veći naglasak na reakciji na krizne događaje i potrese koje oni izazivaju, nego na planiranje na duže staze.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk